http://phet.colorado.edu/sr/simulation/legacy/radio-waves
http://www.ekologija.rs/prvi-televizori
Како ради радио?
Од великих антена радио-станице до нас не стижу звучни таласи, већ електромагнетно зрачење, тј. светлост која доноси отисак звука. Али, уместо обичне, видљиве светлости, антена испушта невидљиву светлост – радио-таласе. Зраци видљиве светлости који долазе од Сунца или сијалице јесу светлост средње енергије. Али постоји и високоенергетска светлост, као што су ултраљубичаста и светлост рендгенских зрака, и нискоенергетска светлост, као што су инфрацрвена и светлост радио-таласа. Све ово су облици електромагнетног зрачења, фотони, који се крећу брзином од 299792,458 км∕с. Код малих таласа видљиве светлости растојање од једног до другог врха таласа износи око 0,6 микрометара. У поређењу са њима, радио-таласи су огромни, јер је код њих ово растојање од неколико центиметара до 91 метра, па и више. Човекове очи имају способност да приме и обраде светлост средње енергије – зато се и зове видљива светлост. Међутим, величина и фреквенција радио-таласа не одговара нашим очима, тако да их не можемо видети око себе. Одашиљач на радио-станици има дугачку антену којом шаље радио-таласе слушаоцима удаљеним много километара. Радио сваког слушаоца има своју, мању антену, у облику прута или комада жице. Станица у свим правцима шаље сигнале радио-таласа, које може да ухвати антена било ког радија који им се нађе на путу. Станице емитују своје програме или помоћу АМ (модулација амплитуде) или помоћу ФМ (модулација фреквенције) таласа. АМ талас, који је дужи од ФМ таласа, може имати 91 метар од једног до другог врха таласа. За разлику од АМ таласа, ФМ таласи могу имати од једне трећине до једног метра од једног до другог врха таласа. Било да су у питању АМ или ФМ таласи, радио функционише на исти начин. Микрофони хватају водитељев глас и претварају звучне таласе у електрични сигнал. Овај електрични сигнал вибрира према истом обрасцу као и првобитни звучни таласи, па се зове звучни (аудио) сигнал. Појачало станице појачава аудио сигнал. У исто време, електрично коло у станици, осцилатор, непрестано производи сопствени електрични сигнал, који се зове носећи сигнал. Звучни талас, вибрирајући по обрасцу гласа (или музике), модулира носећи сигнал тако што мења и његов образац. Затим се цео електрични сигнал, и звучни и носећи талас, још више појачава и шаље се у антену станице. Електрични сигнал побуђује атоме метала у антени. Њихови електрони почињу да вибрирају по обрасцу електричног сигнала. Електрони почињу да одашиљу невидљиву светлост, тј. радио-таласе, који се из антене шире у небо. Пошто електрони из антене вибрирају према посебном обрасцу који ствара глас, у радио-таласе који се емитују такође је утиснут тај образац. Кад радио-таласи стигну до антене на радију, поново се претварају у електрични сигнал – звучни сигнал плус носећи сигнал. Радио-пријемник аутоматски раздваја звучни и носећи сигнал. Оно што је спојено у радио-станици раздваја се у радију, који затим убацује звучни сигнал у звучник. Звучник има улогу микрофона, само што ради у супротном правцу – враћа електричном звучном сигналу облик звучних таласа. И тако се на радију чује глас водитеља (или музика). Док радио-станице користе радио-таласе као преносиоце звука, телевизија користи радио-таласе и за пренос звука и за пренос слике |
|
radio.ppt | |
File Size: | 2378 kb |
File Type: | ppt |