Сара Фазлијевић Електротермички_апарати_и_уређаји_у_домаћинству.pptx | |
File Size: | 508 kb |
File Type: | pptx |
Електротермички апарати и уређаји ( Н. Диковић) | |
File Size: | 2729 kb |
File Type: | ppt |
Како ради фрижидер?
Готово сви уређаји, од миксера до телевизора, брзо се загреју кад су укључени у струју. Фрижидери се, међутим, хладе. Да би извели своју чаролију расхлађивања, фрижидери користе течности које се обично претварају у гас на веома ниским температурама. Већина кућних фрижидера као хемикалије за хлађење користи хлорофлуороугљенике (фреоне). У фрижидер је уграђен лавиринт херметички затворених међусобно повезаних цеви, кроз које непрестано кружи фреон. Фреон прелази из течног стања у гас и обрнуто, али никада не исцури. Топлота хране, која загрева ваздух унутар фрижидера, зрачи се кроз његове унутрашње зидове и продире у цеви које садрже фреон. Док течни фреон упија топлоту хране, његова температура расте и он се претвара у гас. У међувремену, температура хране пада. На дну фрижидера, електрични мотор усисава гас у пумпу која се зове компресор. Ту се гас сажима, при чему се загрева. Загрејани гас се затим истискује у танке цеви у задњем делу фрижидера (ове вијугаве цеви се налазе иза фрижидера и могу се видети). Са ових цеви, врућих од гаса, зрачи топлота која се простире кроз ваздух у кухињи. Због тога је ваздух иза фрижидера необично топао (топлота која се осећа преточена је из хране која се унутра чува). Пошто изгуби топлоту, гас, још под високим притиском зидова танких цеви у којима се налази, поново прелази у течно стање. Течни фреон се кроз танку цев истискује назад у шире цеви у зидовима фрижидера, где га топлота хране поново претвара у гас. Затим се враћа у компресор на још једно темељно сабијање. И то се непрестано понавља, сатима и данима.
Много људи имало је удела у проналажењу модерних фрижидера. Године 1834. амерички проналазач Џејкоб Перкинс је заштитио патент за расхлађивање помоћу течности у затвореном циклусу. Године 1844. амерички лекар Џо Гори конструисао је фрижидер са сабијеним ваздухом који се убрзо почео користити у једној болници на Флориди. Џејмс Харисон из Аустралије конструисао је 1851. фрижидер који се расхлађује етром и уградио га је у једну пивару. Први кућни фрижидер је направио немачки инжењер Карл фон Линде око 1875. године, а као расхладно средство употребио је амонијак. Више од 100 година касније, фрижидери су се правили у свим облицима и величинама, од малих коцки за употребу у студентским домовима, преко великих двоструких са аутоматским затварачима, до индустријских фрижидера великих као кућа.
Готово сви уређаји, од миксера до телевизора, брзо се загреју кад су укључени у струју. Фрижидери се, међутим, хладе. Да би извели своју чаролију расхлађивања, фрижидери користе течности које се обично претварају у гас на веома ниским температурама. Већина кућних фрижидера као хемикалије за хлађење користи хлорофлуороугљенике (фреоне). У фрижидер је уграђен лавиринт херметички затворених међусобно повезаних цеви, кроз које непрестано кружи фреон. Фреон прелази из течног стања у гас и обрнуто, али никада не исцури. Топлота хране, која загрева ваздух унутар фрижидера, зрачи се кроз његове унутрашње зидове и продире у цеви које садрже фреон. Док течни фреон упија топлоту хране, његова температура расте и он се претвара у гас. У међувремену, температура хране пада. На дну фрижидера, електрични мотор усисава гас у пумпу која се зове компресор. Ту се гас сажима, при чему се загрева. Загрејани гас се затим истискује у танке цеви у задњем делу фрижидера (ове вијугаве цеви се налазе иза фрижидера и могу се видети). Са ових цеви, врућих од гаса, зрачи топлота која се простире кроз ваздух у кухињи. Због тога је ваздух иза фрижидера необично топао (топлота која се осећа преточена је из хране која се унутра чува). Пошто изгуби топлоту, гас, још под високим притиском зидова танких цеви у којима се налази, поново прелази у течно стање. Течни фреон се кроз танку цев истискује назад у шире цеви у зидовима фрижидера, где га топлота хране поново претвара у гас. Затим се враћа у компресор на још једно темељно сабијање. И то се непрестано понавља, сатима и данима.
Много људи имало је удела у проналажењу модерних фрижидера. Године 1834. амерички проналазач Џејкоб Перкинс је заштитио патент за расхлађивање помоћу течности у затвореном циклусу. Године 1844. амерички лекар Џо Гори конструисао је фрижидер са сабијеним ваздухом који се убрзо почео користити у једној болници на Флориди. Џејмс Харисон из Аустралије конструисао је 1851. фрижидер који се расхлађује етром и уградио га је у једну пивару. Први кућни фрижидер је направио немачки инжењер Карл фон Линде око 1875. године, а као расхладно средство употребио је амонијак. Више од 100 година касније, фрижидери су се правили у свим облицима и величинама, од малих коцки за употребу у студентским домовима, преко великих двоструких са аутоматским затварачима, до индустријских фрижидера великих као кућа.