https://www.youtube.com/watch?v=fTAUq6G9apg
www.digitalnaskola.rs/konkurs/.../radovi/PRILOZI_CyW17nzJqtp8_MOTORI.ppsx
http://www.mikroknjiga.rs/Knjige/MSUS/02_MSUS.pdf
|
|
Тек је Томас Њукомен (Thomas Newcomen) 1712. успео да створи машину која је почела нешто више да се користи, поготово за пумпање воде из рудника. Искористивост је и даље била слаба. Машина је називана „атмосферска“ зато јер је притисак атмосфере вршио користан рад кад клип иде доле.
Рад Њукоменове парне машине:
У првим верзијама Њукоменове машине, вентили су отварани и затварани ручно (!) у току циклуса. Постоји прича да је дечак који је био запослен да управља вентилима, сам дошао на замисао да повеже вентиле са „клацкалицом“ на врху машине и тако аутоматизује процес. Било како било, касније Њукоменове машине су имале систем полуга које су аутоматски отварале и затварале вентиле у погодном тренутку. |
|
Како лете млазни авиони?
Танка заобљена плоча, обликована веома слично птичјем крилу, може да подигне високо у ваздух чак и тежак авион. Крила свих путничких млазних авиона сличног су облика: предњи горњи део крила, окренут према ветру, заобљен је; иза тог заобљења крило се сужава до ивице на задњем делу.
Такве конструкције називају се аеродинамичне.
Кад ваздух наилази на благо заобљени део, глатко пролази изнад њега, струји низ заобљење и склизне са крила. У међувремену, ваздух такође струји низ доњи део крила.
Ваздух који протиче испод крила гура га навише и подиже.
Али, зачудо, највећи део узгона авиона долази од ваздуха који струји преко горњег, изразитије заобљеног дела крила.
Разлог томе је што се ваздух брже креће по тобогану заобљеног врха крила, а убрзани ваздух ствара мањи притисак на врх крила него на његов доњи део.
Овај принцип открио је швајцарски математичар Данијел Бернули још у XVIII веку, давно пре него што су авиони полетели небом.
Већи притисак одоздо потискује крило навише у предео нижег притиска – то је узгон због којег авион лети. Величина узгона авиона зависи од облика крила, угла под којим крило стоји у односу на струју ваздуха и од брзине авиона.
Тежина авиона је такође битна, пошто гравитација увек вуче авион наниже, због чега се конструктори авиона труде да их што више олакшају.
Очигледно је да кључну улогу у способности авиона да лети има аеродинамичан облик крила. Међутим, понекад време може да изазове кобну промену тог облика.
Наиме, на земљи у току зиме, или високо у облацима, где је често хладно и влажно, на крилима могу да се нахватају снег и лед.
Чак и танак слој леда или сасвим мало снега мењају облик крила, јер њихова површина постаје храпава. Уместо да глатко проклизи преко крила, као вода низ тобоган, ваздух ће се насумице распршити у ваздушне вртлоге, бескорисне за узгон.
Може се десити да авион са слојем леда на крилима не успе да полети, или да изгуби узгон при полетању. Ако је већ у ваздуху, може се срушити. Зато се зими авионска крила одмрзавају на аеродромима.
А у лету, врућ ваздух који се усмерава из авионских мотора или посебних грејача струји преко крила и спречава да се на њима нахвата лед и поквари им аеродинамику.
Млазни авион полеће тако што помоћу снажних мотора развија велику брзину на писти.
Ваздух улази у моторе чији је предњи део отворен.
Један део тог ваздуха се компримује (сабија) и онда се меша са високоенергетским горивом за млазне моторе. Гориво сагорева, достижући температуру од 760 °C до 1038 °C и стварајући веома вруће гасове.
На крају, врућ гас излеће из задњег дела мотора и на тај начин гура авион напред.
Док авион повећава брзину, ваздух великом брзином јури изнад и испод крила и авион се подиже.
Он може да полети зато што је сила усмерена навише, којом ваздух делује на крила, већа од његове тежине, или јој је једнака.
Пошто је тежина само сила Земљине теже која вуче авион према тлу, авион полеће кад се две силе уравнотеже.
Зашто млазни авиони остављају трагове на небу?
Траг млазног авиона подсећа на високе пругасте облаке познате под именом цируси. Али, он није само по спољашњости сличан том облаку. Наиме, траг млазњака јесте облак цирус који није настао на небу, већ га је произвео авионски мотор. Облаци се образују кад се водена пара у облику капи сакупи око честица земље, дима, биљног полена или соли, што лебде на небу. Ни облак који прави авион није изузетак. Водена пара излази из авионских мотора, из којих излазе и издувни гасови са непотпуно сагорелим честицама чађи и дима. Пошто млазни авиони лете веома високо (преко 9100 м), ваздух који их окружује веома је хладан (температура ваздуха, и по сунчаном дану, може бити нижа од −57 °Ц). На таквој хладноћи, за само неколико секунди водена пара из мотора смрзне се око честица издувних гасова које авион оставља иза себе. Тако настаје дугачак ледени облак у облику пруге. Тај облак се назива кондензациони траг издувних гасова или, краће, кондензациони траг.
Ако је ваздух око авиона веома сув, облак кондензационог трага нестаће чим се образује, јер се вода распршује по хладном ваздуху. Зато понекад иза авиона постоји кратак, широк траг, или трага уопште нема. Међутим, ако је ваздух око млазњака који лети на великој висини већ прилично влажан, иза авиона ће остајати све дужи и дужи реп, који се пружа са једног на други крај неба. Може се приметити да се крај репа, његов најстарији део, шири као балон. То се облак надима, полако се расипајућу по ваздуху. У влажном ваздуху, облак од млазног авиона може трајати сатима, ношен ветром по небу као било који други паперјасти облак цирус.
*Занимљивост: трагови млазних авиона могу се користити чак и за прогнозирање времена. Ако млазњак пролећући не оставља никакав траг, или се његов траг брзо губи, онда је ваздух на великој висини сув. То обично значи да ће и време бити ведро и суво. Облаци од млаза који трају довољно дуго да се распростру по целом небу показују да су виши слојеви атмосфере пуни влаге, што значи да се ближи киша или снег.