Шта је то Интернет?
Технички гледано, Интернет представља глобални информациони систем, логички повезан јединственим системом адресирања путем интернет протокола (TCP/IP), или других протокола компатибилних са интернет протоколом, и који обезбеђује, користи или омогућава сервисе високог нивоа за личну и пословну примену.
Упроштенијом дефиницијом, Интернет се идентификује као светска (компјутерска) комуникациона мрежа или "мрежа свих мрежа" која се састоји од великог броја засебних рачунара увезаних у мрежну структуру.
Основу мреже чине (мрежни) чворови међусобно повезани квалитетним оптичким везама, преко којих се врши размена и нформација између удаљених делова мреже.
Чворове чине такозвани пружаоци интернет услуга (ISP - Internet Service Providers), велика предузећа или академске институције. Они су посредници између мреже, односно Интернета, и појединачних рачунара који су у одређеном моменту и на одређени начин са њима повезани.
Разграната структура Интернета омогућује комуникацију између било која два удаљена рачунара чак и у случају да дође до колапса великих делова мреже, пошто порука може, захваљујући router-има (уређај који одређује пут којим се одашиљу поруке), путовати различитим путевима.
Велике фирме које желе да остваре брзу везу своје локалне мреже са већим бројем корисника ка Интернету морају са провајдером остварити везу преко изнајмљене линије (добија се од поште и служи само за пренос података) на чија оба краја се пре компјутера налазе рутер и модем.
Поред тога што ћете бити у могућности да приступите Интернету на послу можете то омогућити себи и код куће. Појединци од куће остварују везу са Интернетом склапањем уговора са провајдером
Избор Интернет провајдера преко кога ћете приступати Интернету најважнији је део повезивања са Интернетом.
Постоје Интернет провајдери који својим корисницима заиста обезбеђују квалитетне услове коришћења Интернета, али постоје и Интернет провајдери чије услуге не задовољавају у потпуности потребе корисника.
Избор Интернет провајдера зависи од врсте директне везе коју он остварује, односно њеног обима. Квалитетније су услуге оних Интернет провајдера који имају већи проток података ка Интернету.
Када сте потписали уговор и добили ваше корисничко име, шифру и електронску адресу, тада још треба да инсталирате одговарајући софтвер на вас рачунар како би могли да приступите Интернету, шаљете и примате електронску пошту, претражујете и прикупљате податке. Избор софтверског пакета зависиће од тога који оперативни систем имате на свом рачунару.
Историјат Интернет-а
Претеча Интернета је ARPANet
- пројекат Министарства одбране САД-а. Он је реализован шездесетих година прошлог века и био је првенствено намењен војним потребама. Наиме, у доба хладног рата указала се потреба за развијањем поуздане информатичке мреже, која би била у стању да се одржи и у случају нуклеарног рата, тј. у условима делимичног уништења мрежне инфраструктуре. Овај задатак је подразумевао могућност комуницирања између различитих машина путем вишеструких канала.
Касније мрежа повезаних рачунара постаје играчка за научнике, а данас представља десетине милиона компјутера широм земљине кугле повезаних у једну јединствену мрежу. Интернет није власништво ни једне компаније појединачно, већ представља једну отворену информатичку мрежу. Сваког дана мрежа се шири укључењем нових компјутера и компјутерских мрежа.
Идеја Интернета је проистекла из идеје локалних компјутерских мрежа у појединачним компанијама које су омогућавале дељење ресурса и размену фајлова и поште у оквиру једне организације. Овај концепт је једноставно проширен на читав свет.
Иницијално замишљен као средство комуникације у условима нуклеарног рата, ARPANet превазилази своју првобитну намену, тако да издвајањем војног сегмента мреже - MILNet-а (Military Network) и прикључивањем многих нових академских и комерцијалних чворова, средином 80-тих настаје Интернет. Америчка фондација за науку - NSF (National Science Foundation), 1986. године оснива 5 академских компјутерских центара и повезује их властитом мрежом - NSFNet-ом, што доводи до убрзаног умрежавања владиних и образовних институција.
У исто време, применом DNS система, уместо нумеричког (IP адресе), уводи се систем означавања компјутера помоћу симболичких адреса, чиме се омогућује лакше памћење "имена" рачунара увезаних на Интернет. До краја осамдесетих на Интернет је повезано више од 100.000 рачунара из 20-так држава, међу којима су, поред САД-а и западноевропских држава, биле и Канада, Јапан и Мексико. Региструју се и први Интернет домени, а први званично регистрован домен је symbolics.com.
АРПАНет и формално престаје да постоји почетком 90-тих. Уводе се нове услуге и протоколи међу којима је најпознатији World Wide Web. Захваљујући подршци мултимедија, могућности програмирања и обједињавању више различитих протокола у јединствену корисничку услугу, Web доприноси популаризацији и данашњој најширој употреби Интернета.
Неминовно, следи и комерцијализација. Испочетка се у сврху промоције предузећа, производа и услуга на интернет постављају презентације светских фирми, а од 1994. године почињу се појављивати и прве електронске продавнице. Побољшана технолошка основа (пре свега у погледу сигурности и брзине преноса података) доводи до развоја Интернет претраживача, Интернет телефоније и преноса звука и слике уживо, електронске трговине (е-commerce) и електронског банкарства (e-banking).
Крајем прошлог века Интернет чини неких 56 милиона компјутера и милион и по домена доступних за око 200 милиона корисника.
СЕРВИСИ ИНТЕРНЕТА
Шта нуди Интернет?
Данас Интернет нуди готово све. Велики број библиотека, новина, часописа, архива, међународних невладиних организација, министарстава, амбасада, факултета, института, итд. Помало невероватно звучи, али готово целекопуно планетарно знање слило се у једну компјутерску мрежу - Интернет.
Ако се прикључите на Интернет, бићете у могућности да размените електронску пошту са неким од више десетина милиона људи који су прикључени на Интернет, са било ког краја земљине кугле.
Појединац који се преко свог компјутера на послу, или преко оног код куће, укључи у глобалну компјутерску мрежу може:
-Размењивати електронску пошту (е-mail) са било којим корисником Интернета на било којој локацији на планети;
-Учествовати у оффлине (индиректним, не у реалном времену) дискусијама путем електронске поште са великим групама појединаца заинтересованим за слична питања путем "mailing list-a" i "News Group-a";
-Учествовати у онлине (директне, у реалном времену) дискусијама са већом групом појединаца који користе "Internet Relay Chat" функцију;
-Улоговати се на удаљени компјутер користећи "Телнет" функцију;
-Преузимати фајлове (Download files) са удаљених WEB презентација или рачунара и остављати фајлове (Upload files) на удаљене WEB презентације или рачунаре уз помоћ FTP (File Transfer Protocol) функције. Ти фајлови могу бити текстуални, графички, звучни, или видео);
-Читати комплексне документе користећи "Hypertext" (кликнувши на осветљени део текста или слику на екрану корисник аутоматски одлази на други домен тј. другу WEB презентацију). Нелинеарно читање докумената коришћењем хијерархијске структуре омогућује кориснику брз долазак до жељених информација, односно докумената; и
-Читати мултимедијалне документе који се налазе на WWW-у (World Wide Web-у) који садрже текст, графику, звук, и видео коришћењем интелигентних читача WEB презентација (browser-а), програма као што су Mozilla Firefox, Opera ili Explorer.
WWW (World Wide Web, Web или W3)
WWW је систем Интернет сервера који подржава хипертекст за приступ одређеном броју Интернет протокола. Употреба Web-а раширена је данас по читавом свету. Рачунари се распознају по домену (енгл. домаин наме), а листу домена води Network Information Centre (NIC). Захваљујући способности да се подржи рад са мултимедијом и напредним програмским језицима, World Wide Web представља компоненту Интернета која се најбрже развија.
WWW данас са више десетина милиона WWW страница представља синоним за Интернет. Прве две речи "Wоrld Widе" означавају светску мрежу компјутера, односно да обухвата читаву планету, тј. да је глобални систем, а последња реч "Web" означава мрежу (у оргиналном преводу паукову мрежу), односно електронску презентацију. Слободним преводом могли би рећи да је World Wide Web група електронских презентација доступних на светској компјутерској мрежи - Интернету.
Web - електронска презентација базиран је на технологији познатој као хипертекст. Хипертекст омогућује да документ линковима буде повезан са неограниченим бројем других докумената који могу садржати текст, слику, звук, видео, или било шта друго на било ком другом компјутеру широм Интернета. Ова технологија практично вам омогућује да кликнувши мишем на линк у једном документу дођемо до неког другог документа, и тако редом, без обзира на ком се, од више милиона компјутера повезаних у светску компјутерску мрежу, тај документ налази. Уласком у прву WEB презентацију ви сте се нашли у cyberspace-у међу више десетина милиона страница текста, слика, и других мултимедијалних садржаја, без обзира на ком се месту на земаљској кугли они налазе. Wоrld Widе Web је данас најмоћнији и најфлексибилнији Интернет навигациони систем који постоји.
Да би користили WWW неопходно је да на свом рачунару имате инсталиран софтвер за читање WWW презентација (brоwsеr). Многи од ових софтверских алата се добијају бесплатно, тј. могу се бесплатно пренети са Интернета на вас рачунар. Најпознатији су Microsoft Interenet Explorer, Mozilla Firefox i Opera, али постоје и многи други који читају WWW презентације сасвим успешно.
Како је број WWW страница огроман разумљива је појава све већег броја WWW страница које упућују на друге WWW странице из сличне области, односно појава WWW страница које у себи садрже алате за претраживање различитих база података. То могу бити базе података докумената, електронских адреса, Web-ова, и тд. Ове WEB презентације као што су : Altavista, Yahoo, итд. омогућују заиста ефикасно претраживање Интернета, али и захтевају детаљно упознавање са принципима и правилима на основу којих функционишу...
Технички гледано, Интернет представља глобални информациони систем, логички повезан јединственим системом адресирања путем интернет протокола (TCP/IP), или других протокола компатибилних са интернет протоколом, и који обезбеђује, користи или омогућава сервисе високог нивоа за личну и пословну примену.
Упроштенијом дефиницијом, Интернет се идентификује као светска (компјутерска) комуникациона мрежа или "мрежа свих мрежа" која се састоји од великог броја засебних рачунара увезаних у мрежну структуру.
Основу мреже чине (мрежни) чворови међусобно повезани квалитетним оптичким везама, преко којих се врши размена и нформација између удаљених делова мреже.
Чворове чине такозвани пружаоци интернет услуга (ISP - Internet Service Providers), велика предузећа или академске институције. Они су посредници између мреже, односно Интернета, и појединачних рачунара који су у одређеном моменту и на одређени начин са њима повезани.
Разграната структура Интернета омогућује комуникацију између било која два удаљена рачунара чак и у случају да дође до колапса великих делова мреже, пошто порука може, захваљујући router-има (уређај који одређује пут којим се одашиљу поруке), путовати различитим путевима.
Велике фирме које желе да остваре брзу везу своје локалне мреже са већим бројем корисника ка Интернету морају са провајдером остварити везу преко изнајмљене линије (добија се од поште и служи само за пренос података) на чија оба краја се пре компјутера налазе рутер и модем.
Поред тога што ћете бити у могућности да приступите Интернету на послу можете то омогућити себи и код куће. Појединци од куће остварују везу са Интернетом склапањем уговора са провајдером
Избор Интернет провајдера преко кога ћете приступати Интернету најважнији је део повезивања са Интернетом.
Постоје Интернет провајдери који својим корисницима заиста обезбеђују квалитетне услове коришћења Интернета, али постоје и Интернет провајдери чије услуге не задовољавају у потпуности потребе корисника.
Избор Интернет провајдера зависи од врсте директне везе коју он остварује, односно њеног обима. Квалитетније су услуге оних Интернет провајдера који имају већи проток података ка Интернету.
Када сте потписали уговор и добили ваше корисничко име, шифру и електронску адресу, тада још треба да инсталирате одговарајући софтвер на вас рачунар како би могли да приступите Интернету, шаљете и примате електронску пошту, претражујете и прикупљате податке. Избор софтверског пакета зависиће од тога који оперативни систем имате на свом рачунару.
Историјат Интернет-а
Претеча Интернета је ARPANet
- пројекат Министарства одбране САД-а. Он је реализован шездесетих година прошлог века и био је првенствено намењен војним потребама. Наиме, у доба хладног рата указала се потреба за развијањем поуздане информатичке мреже, која би била у стању да се одржи и у случају нуклеарног рата, тј. у условима делимичног уништења мрежне инфраструктуре. Овај задатак је подразумевао могућност комуницирања између различитих машина путем вишеструких канала.
Касније мрежа повезаних рачунара постаје играчка за научнике, а данас представља десетине милиона компјутера широм земљине кугле повезаних у једну јединствену мрежу. Интернет није власништво ни једне компаније појединачно, већ представља једну отворену информатичку мрежу. Сваког дана мрежа се шири укључењем нових компјутера и компјутерских мрежа.
Идеја Интернета је проистекла из идеје локалних компјутерских мрежа у појединачним компанијама које су омогућавале дељење ресурса и размену фајлова и поште у оквиру једне организације. Овај концепт је једноставно проширен на читав свет.
Иницијално замишљен као средство комуникације у условима нуклеарног рата, ARPANet превазилази своју првобитну намену, тако да издвајањем војног сегмента мреже - MILNet-а (Military Network) и прикључивањем многих нових академских и комерцијалних чворова, средином 80-тих настаје Интернет. Америчка фондација за науку - NSF (National Science Foundation), 1986. године оснива 5 академских компјутерских центара и повезује их властитом мрежом - NSFNet-ом, што доводи до убрзаног умрежавања владиних и образовних институција.
У исто време, применом DNS система, уместо нумеричког (IP адресе), уводи се систем означавања компјутера помоћу симболичких адреса, чиме се омогућује лакше памћење "имена" рачунара увезаних на Интернет. До краја осамдесетих на Интернет је повезано више од 100.000 рачунара из 20-так држава, међу којима су, поред САД-а и западноевропских држава, биле и Канада, Јапан и Мексико. Региструју се и први Интернет домени, а први званично регистрован домен је symbolics.com.
АРПАНет и формално престаје да постоји почетком 90-тих. Уводе се нове услуге и протоколи међу којима је најпознатији World Wide Web. Захваљујући подршци мултимедија, могућности програмирања и обједињавању више различитих протокола у јединствену корисничку услугу, Web доприноси популаризацији и данашњој најширој употреби Интернета.
Неминовно, следи и комерцијализација. Испочетка се у сврху промоције предузећа, производа и услуга на интернет постављају презентације светских фирми, а од 1994. године почињу се појављивати и прве електронске продавнице. Побољшана технолошка основа (пре свега у погледу сигурности и брзине преноса података) доводи до развоја Интернет претраживача, Интернет телефоније и преноса звука и слике уживо, електронске трговине (е-commerce) и електронског банкарства (e-banking).
Крајем прошлог века Интернет чини неких 56 милиона компјутера и милион и по домена доступних за око 200 милиона корисника.
СЕРВИСИ ИНТЕРНЕТА
Шта нуди Интернет?
Данас Интернет нуди готово све. Велики број библиотека, новина, часописа, архива, међународних невладиних организација, министарстава, амбасада, факултета, института, итд. Помало невероватно звучи, али готово целекопуно планетарно знање слило се у једну компјутерску мрежу - Интернет.
Ако се прикључите на Интернет, бићете у могућности да размените електронску пошту са неким од више десетина милиона људи који су прикључени на Интернет, са било ког краја земљине кугле.
Појединац који се преко свог компјутера на послу, или преко оног код куће, укључи у глобалну компјутерску мрежу може:
-Размењивати електронску пошту (е-mail) са било којим корисником Интернета на било којој локацији на планети;
-Учествовати у оффлине (индиректним, не у реалном времену) дискусијама путем електронске поште са великим групама појединаца заинтересованим за слична питања путем "mailing list-a" i "News Group-a";
-Учествовати у онлине (директне, у реалном времену) дискусијама са већом групом појединаца који користе "Internet Relay Chat" функцију;
-Улоговати се на удаљени компјутер користећи "Телнет" функцију;
-Преузимати фајлове (Download files) са удаљених WEB презентација или рачунара и остављати фајлове (Upload files) на удаљене WEB презентације или рачунаре уз помоћ FTP (File Transfer Protocol) функције. Ти фајлови могу бити текстуални, графички, звучни, или видео);
-Читати комплексне документе користећи "Hypertext" (кликнувши на осветљени део текста или слику на екрану корисник аутоматски одлази на други домен тј. другу WEB презентацију). Нелинеарно читање докумената коришћењем хијерархијске структуре омогућује кориснику брз долазак до жељених информација, односно докумената; и
-Читати мултимедијалне документе који се налазе на WWW-у (World Wide Web-у) који садрже текст, графику, звук, и видео коришћењем интелигентних читача WEB презентација (browser-а), програма као што су Mozilla Firefox, Opera ili Explorer.
WWW (World Wide Web, Web или W3)
WWW је систем Интернет сервера који подржава хипертекст за приступ одређеном броју Интернет протокола. Употреба Web-а раширена је данас по читавом свету. Рачунари се распознају по домену (енгл. домаин наме), а листу домена води Network Information Centre (NIC). Захваљујући способности да се подржи рад са мултимедијом и напредним програмским језицима, World Wide Web представља компоненту Интернета која се најбрже развија.
WWW данас са више десетина милиона WWW страница представља синоним за Интернет. Прве две речи "Wоrld Widе" означавају светску мрежу компјутера, односно да обухвата читаву планету, тј. да је глобални систем, а последња реч "Web" означава мрежу (у оргиналном преводу паукову мрежу), односно електронску презентацију. Слободним преводом могли би рећи да је World Wide Web група електронских презентација доступних на светској компјутерској мрежи - Интернету.
Web - електронска презентација базиран је на технологији познатој као хипертекст. Хипертекст омогућује да документ линковима буде повезан са неограниченим бројем других докумената који могу садржати текст, слику, звук, видео, или било шта друго на било ком другом компјутеру широм Интернета. Ова технологија практично вам омогућује да кликнувши мишем на линк у једном документу дођемо до неког другог документа, и тако редом, без обзира на ком се, од више милиона компјутера повезаних у светску компјутерску мрежу, тај документ налази. Уласком у прву WEB презентацију ви сте се нашли у cyberspace-у међу више десетина милиона страница текста, слика, и других мултимедијалних садржаја, без обзира на ком се месту на земаљској кугли они налазе. Wоrld Widе Web је данас најмоћнији и најфлексибилнији Интернет навигациони систем који постоји.
Да би користили WWW неопходно је да на свом рачунару имате инсталиран софтвер за читање WWW презентација (brоwsеr). Многи од ових софтверских алата се добијају бесплатно, тј. могу се бесплатно пренети са Интернета на вас рачунар. Најпознатији су Microsoft Interenet Explorer, Mozilla Firefox i Opera, али постоје и многи други који читају WWW презентације сасвим успешно.
Како је број WWW страница огроман разумљива је појава све већег броја WWW страница које упућују на друге WWW странице из сличне области, односно појава WWW страница које у себи садрже алате за претраживање различитих база података. То могу бити базе података докумената, електронских адреса, Web-ова, и тд. Ове WEB презентације као што су : Altavista, Yahoo, итд. омогућују заиста ефикасно претраживање Интернета, али и захтевају детаљно упознавање са принципима и правилима на основу којих функционишу...