Основе аналогне и дигиталне технологије
Савремени електронски уређаји садрже сићушне електронске делове – компоненте, које су међусобно повезане у коло електричне струје, најчешће на електронској штампаној плочи. Данас готово да нема уређаја који не садржи електронске компоненте. Компоненте делују тако што се електрони усмеравају како да теку кроз коло, уз прилагођавање одређених параметара (струје и напона).
Аналогне величине се налазе свуда око нас (температура, брзина, јачина електричне струје….) Аналогна кола функционишу са аналогним сигналима, чије електричне промене и облици у потпуности одражавају појаву у природи. За аналогне величине важи да се њихове величине могу непрестано мењати од неке минималне до максималне вредности. Аналогни сигнали су континуирано променљиви сигнали .
Основна идеја дигиталне технологије је запис сигнала као низ бројева, који представљају његове вредности. Дигитална кола функционишу са дигиталним сигналима, који представљају комбинацију логичких нула и јединицa (0 и 1). Логичко стање „1“ је стање у којем има напона, а логичко стање „0“ је стање у којем нема напона.
Дигититалне технологије имају предности у односу на аналогне, а већина физичких величина има аналогни карактер. Да би дигитални уређај препознао аналогни сигнал, потребно је претворити аналогни у дигитални сигнал. То се постиже помоћу аналогно-дигиталног претварача (А/Д). Задатак А/Д претварача је да на свом излазу даје бинарни број, који представља тренутну вредност аналогног сигала на његовом улазу.
Дигитални сигнали се могу поново претворити у аналогне помоћу Д/А претварача.
Да би ми разумели уређаје, а и они нас, потребно је декадне бројеве претварати у бинарне и обрнуто.
Бројевни систем је систем помоћу којег се представљају бројеви.
Најпознатији бројевни систем је декадни систем чија је база 10, који највише и користимо. Поред њега се користи бинарни систем чија је база 2, хексадецимални чија је база 16 и октални систем чија је база 8.
Један бројевни систем се увек састоји из базе б и скупа симбола које називамо цифрама.
Декадни систем је данас најраспростањенији. Пореклом долази из Индије, а у Европи се први пут појављује у 10. веку, тада још без нуле.
Желимо ли бројеве из декадног бројног система претворити у неки други бројни систем, најједноставније ћемо то учинити тако што број делимо базом бројног система у којег га претварамо све док количник не буде 0, а потом препишемо остатке дељења уназад. Пример претварања броја 20:
бинарни
20 : 2 = 10 (0)
10 : 2 = 5 (0)
5 : 2 = 2 (1)
2 : 2 = 1 (0)
1 : 2 = 0 (1)
бинарни број је 10100
Бинарни систем је данас поред декадног система ово најраспростарњенији систем због употребе у дигиталној техници и рачунарству.
Бинарни систем је систем на бази 2. Значи сваки број се представља искључиво са две цифре. У нашем случају нека то буде 0 и 1. Бројеви би онда изгледали овако:
11001 (2) = 25 (10):
1*24 +1*23 +0*22 + 0*21 +1*20 = 16 + 8 + 0 + 0 + 1 = 25
Савремени електронски уређаји садрже сићушне електронске делове – компоненте, које су међусобно повезане у коло електричне струје, најчешће на електронској штампаној плочи. Данас готово да нема уређаја који не садржи електронске компоненте. Компоненте делују тако што се електрони усмеравају како да теку кроз коло, уз прилагођавање одређених параметара (струје и напона).
Аналогне величине се налазе свуда око нас (температура, брзина, јачина електричне струје….) Аналогна кола функционишу са аналогним сигналима, чије електричне промене и облици у потпуности одражавају појаву у природи. За аналогне величине важи да се њихове величине могу непрестано мењати од неке минималне до максималне вредности. Аналогни сигнали су континуирано променљиви сигнали .
Основна идеја дигиталне технологије је запис сигнала као низ бројева, који представљају његове вредности. Дигитална кола функционишу са дигиталним сигналима, који представљају комбинацију логичких нула и јединицa (0 и 1). Логичко стање „1“ је стање у којем има напона, а логичко стање „0“ је стање у којем нема напона.
Дигититалне технологије имају предности у односу на аналогне, а већина физичких величина има аналогни карактер. Да би дигитални уређај препознао аналогни сигнал, потребно је претворити аналогни у дигитални сигнал. То се постиже помоћу аналогно-дигиталног претварача (А/Д). Задатак А/Д претварача је да на свом излазу даје бинарни број, који представља тренутну вредност аналогног сигала на његовом улазу.
Дигитални сигнали се могу поново претворити у аналогне помоћу Д/А претварача.
Да би ми разумели уређаје, а и они нас, потребно је декадне бројеве претварати у бинарне и обрнуто.
Бројевни систем је систем помоћу којег се представљају бројеви.
Најпознатији бројевни систем је декадни систем чија је база 10, који највише и користимо. Поред њега се користи бинарни систем чија је база 2, хексадецимални чија је база 16 и октални систем чија је база 8.
Један бројевни систем се увек састоји из базе б и скупа симбола које називамо цифрама.
Декадни систем је данас најраспростањенији. Пореклом долази из Индије, а у Европи се први пут појављује у 10. веку, тада још без нуле.
Желимо ли бројеве из декадног бројног система претворити у неки други бројни систем, најједноставније ћемо то учинити тако што број делимо базом бројног система у којег га претварамо све док количник не буде 0, а потом препишемо остатке дељења уназад. Пример претварања броја 20:
бинарни
20 : 2 = 10 (0)
10 : 2 = 5 (0)
5 : 2 = 2 (1)
2 : 2 = 1 (0)
1 : 2 = 0 (1)
бинарни број је 10100
Бинарни систем је данас поред декадног система ово најраспростарњенији систем због употребе у дигиталној техници и рачунарству.
Бинарни систем је систем на бази 2. Значи сваки број се представља искључиво са две цифре. У нашем случају нека то буде 0 и 1. Бројеви би онда изгледали овако:
- 0 = 0
- 1 = 1
- 2 = 10
- 3 = 11
- 4 = 100
- 5 = 101
- 6 = 110
- 7 = 111
- 8 = 1000
11001 (2) = 25 (10):
1*24 +1*23 +0*22 + 0*21 +1*20 = 16 + 8 + 0 + 0 + 1 = 25
Преузето са сајта:ucimotehnicko
|