ClickУ изградњи грађевинских објеката разликују се три фазе:
- планирање
- пројектовање
- извођење грађевинских радова
Та документација се израђује у пројектантским бироима.
Техничку документацију чине: идејни пројекат, главни пројекат и извођачки пројекат.
Пројектовању се приступа после проучавања урбанистичких услова.
На основу жеља инвеститора, које могу бити скице, основе из часописа или постојећих пројеката, прави се пројектни задатак, који је основа за даљи процес пројектовања.
У њему се дефинише број, намена, величина, могући распоред жељених просторија, односно функције објекта, спратност, као и начин и врста градње, жељене материјале, као и могуће потребе везане за техничке одређене услове (теретане, котларнице, радионице, базене, гараже) или неке специфичне радне просторије (ординације, механичарске радње, радионице, угоститељске и туристичке објекте).
На основу идеја, жеља, потреба инвеститора и искуства пројектаната ради се идејни пројекат.
Идејни пројекат садржи више цртежа ситуације, основу темеља, приземља, спратова, крова, све погледе, хоризонталне и вертикалне пресеке, техничке описе и предрачун. Ради се у размери 1:100 и 1:200.
Главни пројекат се ради када се идејни пројекат одобри од инвеститора.
Након добијања локацијске дозволе, потребно је прикупити све потребне претходне услове (услове за електро инсталације, инсталације водовода и канализације, грејања или енергетског снабдевања, потребне техничке и санитарне услове као и могуће услове Завода за заштиту споменика, или неке од осталих специфичних услова који директно условљавају функцију, обликовање или карактеристику будућег објекта), могућа геомеханичка испитивања, и остала потребна мишљења потребна за израду главног пројекта.
Тим пројектаната тада креће у процес израде главног пројекта.
У главном пројекту се прецизно дефинишу потребне димензије и тачан положај свих појединачних конструктивних елемената – зидова, стубова, греда, плоча, степеништа, врата, прозора, димњака, арматуре…
У овом пројекту се дефинише начин обраде и употреба појединих употребљених материјалиа. Ради се и главни пројекат водовода и канализације као и главни пројекат електро инсталација.
Остали делови главног пројекта се могу разликовати од саме врсте и намене објекта (машинске инсталације, пројекта против пожарне заштире, пројекат лифтова и ескалатора, технолошких процеса и остало).
Поред тога, у пројекту се налази предмер и предрачун са количинама потребних материјала, као и трошкови пројектованих радова.
Главни пројекат је коначни и најважнији пројекат и садржи све детаље објекта и прорачуне-изглед објекта у више пресека, темељ, све етаже, кров, инсталације с прорачунима и црта се у размери 1:100.
Извођачки пројекат представља увећане и детаљније цртеже главног пројекта, ради се у размери 1:50, а често и 1:20. Служи пословођи градилишта да би могао да организује и прати практично извођење радова.
На основу урађених пројеката, инвеститор подноси захтев за добијање грађевинске дозволе. Грађевинска комисија излази на лице места и након увида у ситуацију доноси решење о дозвољеној градњи.
Овим је пројектовање завршено и почиње градња.
Ситуациони план шире околине на којој се гради објекат, приказује детаљније где пролази пут, водовод, канализација, каблови за телефон и струју тј. означавају се места где се нешта може прикључити. У овај план се уцртава и одобрено место за грађевину, стране света, бројеви суседних парцела. Мора бити у складу са ГУП-ом. Црта се размери 1:1000.
here to edit.
Click to set custom HTMLhttp://www.arhitektura.com/glavni-projekat/
Технички цртеж као основ за израду пројекта: размера, котирање – симболи и ознаке у грађевинарству
Грађевински објекти се на техничким цртежима најчешће приказују на 3 начина:
1. ПЕРСПЕКТИВА
2. ОРТОГОНАЛНА ПРОЈЕКЦИЈА
3. ПОМОЋУ ПРЕСЕКА
1. ПЕРСПЕКТИВА
Ово је најприроднији изглед објекта. Заснива се на природном закону да се удаљавањем од посматрача објекат или његови делови сразмерно смањују и сви нестају у једној тачки. Овај цртеж се не котира.
Грађевински објекти се на техничким цртежима најчешће приказују на 3 начина:
1. ПЕРСПЕКТИВА
2. ОРТОГОНАЛНА ПРОЈЕКЦИЈА
3. ПОМОЋУ ПРЕСЕКА
1. ПЕРСПЕКТИВА
Ово је најприроднији изглед објекта. Заснива се на природном закону да се удаљавањем од посматрача објекат или његови делови сразмерно смањују и сви нестају у једној тачки. Овај цртеж се не котира.
2. ОРТОГОНАЛНА ПРОЈЕКЦИЈА
Ортогонална или нормална пројекција је за разлику од перспективе дводимензионалан цртеж на којем се објекат представља са више страна – изглед спреда, изглед одозго, задња страна објекта,…
Ортогонална или нормална пројекција је за разлику од перспективе дводимензионалан цртеж на којем се објекат представља са више страна – изглед спреда, изглед одозго, задња страна објекта,…
3. ПРЕСЕЦИ
Ови цртежи се користе за приказивање унутрашњости објекта.
Постоје 2 врсте пресека:
1. Хоризонтални пресек
2. Вертикалан пресек
Ови цртежи се користе за приказивање унутрашњости објекта.
Постоје 2 врсте пресека:
1. Хоризонтални пресек
2. Вертикалан пресек
СИМБОЛИ И ОЗНАКЕ У ГРАЂЕВИНАРСТВУ
Сваки део грађевинског објекта, намештаја или опреме приказује се на цртежу одређеним симболом који је познат у целом свету. На тај начин се омогућава графичка комуникација између пројектаната и извођача радова.
Сваки део грађевинског објекта, намештаја или опреме приказује се на цртежу одређеним симболом који је познат у целом свету. На тај начин се омогућава графичка комуникација између пројектаната и извођача радова.
РАЗМЕРА И КОТИРАЊЕ
Котирање је димензионирање или уношење мера објекта на технички цртеж.
Карактеристике котирања у грађевинарству:
-котна линија се завршава обично цртицом под углом од 45º,
-користе се симболи-поједностављене ознаке за прозоре, врaта и сл.
-димензије су наведене у cm.
Котирање је димензионирање или уношење мера објекта на технички цртеж.
Карактеристике котирања у грађевинарству:
-котна линија се завршава обично цртицом под углом од 45º,
-користе се симболи-поједностављене ознаке за прозоре, врaта и сл.
-димензије су наведене у cm.
Однос стварне димензије приказаног објекта и њене нацртане величине представља размеру. Р= м : н
м- величина на цртежу н -стварна величина
Размера може представљанти умањење, али и увећање димензија објекта, уколико је то потребно.
Примери :
Умањење
: • 1:50, дужина од 50 цм у природи, се приказује са 10мм на цртежу
• 1:100, дужина од 100 цм у природи, се приказује са 1 цм на цртежу.
• 1: 200, дужина од 10 мм на цртежу, представља 2 м у природи
• 1: 500, дужина од 5 метара у природи, на цртежу је дужине 10мм.
Увећање :
• 2:1, дужина од 2цм у природи, се приказује са 4цм на цртежу
• 5:1, дужина од 5 цм на цртежу, представља 1 цм у природи
м- величина на цртежу н -стварна величина
Размера може представљанти умањење, али и увећање димензија објекта, уколико је то потребно.
Примери :
Умањење
: • 1:50, дужина од 50 цм у природи, се приказује са 10мм на цртежу
• 1:100, дужина од 100 цм у природи, се приказује са 1 цм на цртежу.
• 1: 200, дужина од 10 мм на цртежу, представља 2 м у природи
• 1: 500, дужина од 5 метара у природи, на цртежу је дужине 10мм.
Увећање :
• 2:1, дужина од 2цм у природи, се приказује са 4цм на цртежу
• 5:1, дужина од 5 цм на цртежу, представља 1 цм у природи