Природни ресурси
Природни ресурси су природна богатства – биљни и животињски свет, вода, ваздух, земљиште, нафта, метали, руде, минерали и др.
Користећи природне вредности и обликујући их према својим потребама, човек је опстајао и развијао се као културно, социјално и духовно биће.
Развој различитих технологија, олакшао је живот савременом човеку али је довео до бржег искоришћавања његове околине, и бржег исцрпљивања ресурса.
Људи су променили лице Земље више него било која друга врста у историји планете – а брзина тих промена је све већа.
данас троше између једне трећине и једне половине оног што глобални екосистем створи.
Природни ресурси су опште добро и заједничко богатство.
Према трајању, природни ресурси могу бити: необновљиви, стални и обновљиви.
(Термин ресурса је француског порекла јер ressoirce значи извор, па се може рећи да се природни ресурси односе на природна добра која су у функцији за приведена коришћења.
У природне ресурсе се убрајају све врсте вода (за пиће, индустрију, енергетику, риболов, наводњавање и саобраћај), земљиште (као основа за производњу хране или као материјал за индустрију), налазишта минералних сировина и шуме, као и све друге материје које могу бити укључене у производњу, као сунчева енергија и енергија ветра.
Природни ресурси су условљени природним факторима, као што су елементи географске средине (клима, рељеф, земљиште, сунчева топлота, атмосферске падавине, близина воде за наводњавање), који се не могу непосредно користити, али без њиховог учешћа неке производње нису могуће.)
НЕОБНОВЉИВИ су они који су присутни у ограниченим количинама и њихова налазишта имају ограничен “век трајања”. угаљ, нафта, природни гас, руде. Према неким проценама, укупне светске резерве нафте биће потрошене у наредних 30 до 40 година, руде цинка и бакра за 20 год., а угља и природног гаса има нешто више, за наредних 100 година.
То су фосилна горива – угаљ, нафта, природни гас;
и минералне сировине – руде (они су у ствари обновљиви, али им је потребно пуно времена, милиони година, да би се обновили, значи за време наших живота нису обновљиви). Називају се још и исцрпљивим, јер се брже троше него што се геолошки стварају.
Угаљ је биљног порекла, настао у доба карбона и води порекло од џиновских, дрвенастих папрати које су се у тадашњим мочварама фосилизовале у анаеробним условима, под високим температурама и високим притиском.
Типови угља (лигнит, камени…) се разликују по концетрацији угљеника, што зависи од њихове старости и услова настајања.
Нафта је настала фосилизацијим делова морских организама животињског (зоопланктон) порекла.
Планктонска киша ових организама наталожила је уљне капљице на дну мора и океана, где је процесом фосилизације настала нафта.
Природни гас је уобичајени пратилац нафте, чијим разлагањем настаје.
При сагоревању природни гас ослобађа дупло мање угљен диоксида у односу на исту количину угља.
Коришћење ових ресурса доводи до великог загађивања животне средине – ваздуха, воде и земљишта.
СТАЛНИ ресурси су сунчево зрачење, ветар, таласи, плима и осека и они су потенцијални извори енергије. Са порастом употребе фосилних горива, клима на Земљи је постала топлија и сада се све више трага за алтернативним изворима енергије (вода, ветар…), који се користе све више, али њихов удео у производњи укупне енергије је још увек мали.
Под појмом стални извори енергије подразумевају се извори енергије који се налазе у природи и обнављају се у целости или делимично, посебно енергија водотокова, ветра, неакумулирана сунчева енергија, биомаса, геотермална енергија и др.
Коришћење ових извора доприноси смањењу емисије „гасова стаклене баште“, смањењу увоза фосилних горива, као и развоју локалних индустрија.
СУНЦЕ је неисцрпан извор енергије у виду светлости и топлоте.
Сунчево зрачење је основни извор енергије од које зависе готово сви животни процеси на планети Земљи.
ОБНОВЉИВИ су сва жива бића (микроорганизми, гљиве, биљке, животиње) и они се могу самостално обнављати. Ови ресурси се могу користити неограничено, само ако се правилно и плански користе, ако не онда постоји опасност да временом нестану. Обновљиви ресурси су биљке, животиње, гљиве, микроорганизми и они се могу самостално обнављати. Ови ресурси се могу користити неограничено само ако се правилно и плански користе, ако се користе превише постоји опасност да временом нестану.
Биљке, животиње, гљиве и многи микроорганизми представљају за људе животно важан и незаменљив природни ресурс. Користимо их за исхрану, лечење (лековите биљке), израду одеће и обуће (кожа разних животиња, свила, памук, лан, конопља), изградњу, опремање и уређење куће (дрво, постељина, травњаци, украсне биљке), као и за разне друге потребе.
Људи су до сада у потпуности проучили и користе само мали број живих бића. Истовремено, само у последњих 200 година ишчезло је преко 600 врста животиња ( 86 сисара, 104 врсте птица, 20 гмизаваца, 5 водоземаца, 80 врста риба, 72 врсте инсеката, 206 врста мекушаца и припадника других група). Човек мора бити свестан да се у неким од њих сигурно “крију лекови“ и за најтеже, данас неизлечиве болести. Због тога се очување, заштита и детаљно истраживање дивљих биљних и животињских врста сматра најважнији задатак савременог човека.