https://automatizacijairobotika.wordpress.com/o-blogu/
|
|
Шта је робот?
Робот је машина коју је направио човек да би радила оно што је научена.
Постоје интилигентни роботи који могу да прате дешавања у својој околини и да на основу њих раде баш оно што су програмирани да треба.
Пример је робот који изгледа као велика вештачка рука, који у фабрикама из великих пећи вади посуде са растопљеним металом и разлива га у калупе.
Ова машина је научена како треба да ухвати посуду са растопљеним металом и да је пренесе до калупа, али је научена и да треба да стопира цео процес ако анализом података из околине утврди да постоји неки ризик.
Оно што разликује овог робота од часовника на навијање је његова вештачка интилигенција – док часовник увек окреће казаљке на исти начин, робот се не понаша увек исто (када је све у реду робот ће излити ужарени метал на предвиђено место, али ако се појави неки човек на месту изливања који би могао да страда, робот ће стопирати изливање).
Да би био способан да ради сложене послове робот треба да има вештачку памет (као што је мозак код људи и животиња), чула којима региструје дешавања у околини (као што је чуло слуха или вида животиња), делове који се покрећу и покрећу алате и самог робота (као што су руке и ноге код животиња) и извор енергије који напаја све ове делове.
Роботи су данас још увек електромеханички – механичке делове од метала и пластике покрећу електрични делови, а мозак робота је мали компјутер који је и сам електрични склоп.
Данас се појављују и нанороботи који су микроскопске машине за које не можемо рећи да су механичке јер делују на молекуларном нивоу.
У будућности ће роботи можда бити од крви и меса као ми, иако их није створила природа већ човек да испуњавају одређене задатке.
Робот је машина коју је направио човек да би радила оно што је научена.
Постоје интилигентни роботи који могу да прате дешавања у својој околини и да на основу њих раде баш оно што су програмирани да треба.
Пример је робот који изгледа као велика вештачка рука, који у фабрикама из великих пећи вади посуде са растопљеним металом и разлива га у калупе.
Ова машина је научена како треба да ухвати посуду са растопљеним металом и да је пренесе до калупа, али је научена и да треба да стопира цео процес ако анализом података из околине утврди да постоји неки ризик.
Оно што разликује овог робота од часовника на навијање је његова вештачка интилигенција – док часовник увек окреће казаљке на исти начин, робот се не понаша увек исто (када је све у реду робот ће излити ужарени метал на предвиђено место, али ако се појави неки човек на месту изливања који би могао да страда, робот ће стопирати изливање).
Да би био способан да ради сложене послове робот треба да има вештачку памет (као што је мозак код људи и животиња), чула којима региструје дешавања у околини (као што је чуло слуха или вида животиња), делове који се покрећу и покрећу алате и самог робота (као што су руке и ноге код животиња) и извор енергије који напаја све ове делове.
Роботи су данас још увек електромеханички – механичке делове од метала и пластике покрећу електрични делови, а мозак робота је мали компјутер који је и сам електрични склоп.
Данас се појављују и нанороботи који су микроскопске машине за које не можемо рећи да су механичке јер делују на молекуларном нивоу.
У будућности ће роботи можда бити од крви и меса као ми, иако их није створила природа већ човек да испуњавају одређене задатке.
Хуманоидни роботи
Роботи који имају облик људског тела
Андроиди
То су хуманоидни роботи који су и по осталим карактеристикама, као што су кретање, говор, гестикулације, учење, решавање проблема на основу сопственог искуства итд, слични људским бићима.
Киборг
Киборг је кибернетички организам који се састоји од вештачких и природних делова, или организам који има побољшане способности захваљујући технологији. Киборг је људско биће са уграђеним небиолошким (механичким) елементима. Термин киборг је 1960. године осмислио истраживач Манфред Клајнс да би објаснио достигнућа биомедицинског инжењеринга као што су вештачки удови, пејсмејкер (апарат на батерије који уграђен у тело болесника подстиче и регулише рад срчаног мишића), синтетичке телесне протезе итд. Првим киборгом се сматра Кевин Ворвик, професор кибернетике на Универзитету у Ридингу у Великој Британији. Њему је августа 1998. тим кибернетичког одељења Универзитета у Ридингу операцијом уградио силиконски чип у надлактицу леве руке а марта 2002. године и други много сложенији. У САД је почетком 2006. године било више од 70 људи којима су уграђени силиконски чипови, највише ради поуздане идентификације запослених који имају приступ поверљивим документима и пројектима или из медицинских разлога.
Роботи који имају облик људског тела
Андроиди
То су хуманоидни роботи који су и по осталим карактеристикама, као што су кретање, говор, гестикулације, учење, решавање проблема на основу сопственог искуства итд, слични људским бићима.
Киборг
Киборг је кибернетички организам који се састоји од вештачких и природних делова, или организам који има побољшане способности захваљујући технологији. Киборг је људско биће са уграђеним небиолошким (механичким) елементима. Термин киборг је 1960. године осмислио истраживач Манфред Клајнс да би објаснио достигнућа биомедицинског инжењеринга као што су вештачки удови, пејсмејкер (апарат на батерије који уграђен у тело болесника подстиче и регулише рад срчаног мишића), синтетичке телесне протезе итд. Првим киборгом се сматра Кевин Ворвик, професор кибернетике на Универзитету у Ридингу у Великој Британији. Њему је августа 1998. тим кибернетичког одељења Универзитета у Ридингу операцијом уградио силиконски чип у надлактицу леве руке а марта 2002. године и други много сложенији. У САД је почетком 2006. године било више од 70 људи којима су уграђени силиконски чипови, највише ради поуздане идентификације запослених који имају приступ поверљивим документима и пројектима или из медицинских разлога.