Jelisaveta Maksimović i Valentina Bukvić Istorija interneta.pptx | |
File Size: | 754 kb |
File Type: | pptx |
Andrija Marković tor i deep web.pptx | |
File Size: | 281 kb |
File Type: | pptx |
Јована Пушица и Сара Словић Eдукација и едукативни садржаји на Интернету.ppt | |
File Size: | 668 kb |
File Type: | ppt |
Интернет
Интернет је глобална рачунарска светска мрежа на коју је прикључен велики број рачунара.
То је велика база података која обухвата све елементе савременог живота.
Интренет је мрежа типа клијент-сервер мрежа.
Главни задаци сервера у тој мрежи су да чувају веб странице и чине их доступним -web hosting, да чувају и прослеђују електронску пошту и преносе податке са сервера и на сервер.
Интернет везе се могу грубо поделити у следеће групе:
-Интернет веза у којој се приступ Интернету остварује путем такозваних рутерских (router) уређаја који приступају мрежи преко изнајмљене телефонске линије.
Ова врста захтева закуп телефонске линије, куповину рутерских уређаја (два уређаја – један се инсталира код корисника, а други код провајдера) и плаћање пакета Интернет услуга који садржи одређену количину података у мегабајтима која вам је дозвољена за даунлоуд (download).
Предност ове везе је њена велика брзина и непрекидност тј. рачунар је на Интернету 24 часа без престанка .
-Бржа врста Интернет везе је такозвани бежични Интернет (wireless).
Ова веза изискује мања улагања од рутерске везе јер је опрема јефтинија и не постоји обавеза закупа телефонске линије.
Од опреме је неопходан бежични рутер и такозвана грид (грид – решеткаста антена).
Ова веза је брза али има “недостатак” да се мора обезбедити оптичка видљивост између грид антене код корисника Интернета и примопредајника код провајдера.
Ова мана је посебно изражена током лоших метео услова, нарочито током зиме када су јаке вејавице.
Добра страна ове везе је та што није везана за одређено место и може се несметано преносити унутар домета и оптичке виљивости са примопредајником провајдера.
Интернет провајдер је предузеће које се бави давањем Интернет услуга.
Преко провајдера тј. сервера који се налази код њега рачунар “излази” на Интернет мрежу.
На серверу провајдера је дефинисана лозинка за сваки рачунар који преко њега приступа Интернету
Да би рачунар приступао Интернету, потребно је само да се повеже са рачунаром провајдера, користећи опрему која се све чешће производи и продаје тако да буде потпуно „спремна за Интернет“.
Провајдер је брзом везом повезан са својим провајдером и та се хијерархија протеже навише.
Интернет нема власника – свако је власник свог рачунара, свако плаћа трошкове везе са провајдером, али ништа више од тога.
Интернет је неисцрпан извор информација које су на дохват руке и може се употребити за свакодневно учење, пословање, забаву….
-О чему треба водити рачуна кад смо прикачени на Интернет?
Никада не треба ступати у контакт са непознатима и давати о себи превише података.
WWW -World Wilde Web је сервис који се састоји од мноштва докумената похрањених на безброј локација, али су та документа повезана између себе, без обзира на локацијске раздаљине.
Део документа који омогућава да се дође до других докумената који заједно представљају целину зове се хиперлинк (на екрану се види као подвучени текст). World Wilde Web често се скраћује у Web, www .
Интернет протоколи јесу скупови правила који омогућују комуникацију између рачунара на Интернету.
Сви рачунари на Интернету међусобно комуницирају користећи протокол за контролу преноса/Интернет протокол, скраћено TCP/IP..
Web читач је програм који омогућује корисницима да користе World Wilde Web и да се крећу по њему и ишчитавају његове документе.
Најпознатији читачи су Mozzila Firefox, Internet explorer, Opera, Flock Google Chrome и а машине за претраживање су машине које извршавају претраживање на основу кључних речи Alta Vista, MSN, Yahoo….
Web страницама можете приступити на неколико начина:
-уношењем Интернет адресе (директно стижете на страницу).
-кретањем по страницама уз помоћ веза (померате се са једне на другу страницу).
-кретањем по директоријуму теме који је повезан са организованом колекцијом Web страница.
-помоћу претраживача (ако унесете кључну реч)
Рад Web-а првенствено се ослања на хипертекст као средство за претраживање информација.
Hypertext је документ који садржи речи повезане са другим документима.
Ове речи се називају линкови (везе) и корисник их може изабрати.
Хипертекстуални документ може садржати везе са многим документима.
Везе могу, али не морају следити логичан пут, јер је сваку везу програмирао аутор изворног документа.
World Wilde Web се састоји од датотека које се називају странице или Web странице, а оне садрже податке и везе до извора на Интернету.
Web странице се могу правити активношћу корисника.
URL је скраћеница од Uniform recource Locator (јединствена локација извора).
Ово је формат URL-а:
протокол://рачунар/путања/име_датотеке
Списак уобичајених завршних нивоа домена:
-com – комерцијално предузеће
-edu – образовна институција
-gov – владина установа
-mil – војна установа
-net – снабдевач мрежним услугама
-org – најчешће непрофитабилна организација
Осим тога, многа имена домена додељена су како би се препознале и пронашле датотеке које се налазе на матичним рачунарима у земљама широм света.
-ch – Швајцарска
-de – Немачка
-jp – Јапан
-uk – Енглеска
-rs-Србија
Прозор једне Web странице садржи следећу дугмад, односно наредбе:
Назад на страницу- Back
Учитај поново-Refresh, Reload
Заустави учитавање-Stop
Почетна страница-Home
Линија за веб адресу-Address bar
Претражи-Search
Историјска кретања-History
Омиљени линкови-Favorites, Bookmarks
-Које су генерације WWW?
Web1.0- одликује се статичким странама које се само прегледају, не могу да се мењају
Web 2.0-странице које дозвољавају размену информација, комуникацију и сарадњу међу корисницима у реалном времену
Web 3.0-то је као лични асистент, читач ће учити из наших личних особина и начина понашања, то је веб будућности, правиће везе међу вестима, а Web 2.0 је правио везе међу људима.
Алати Web-a су блог, форум, вики, друштвене мреже, РСС фид…..
Блог је веб страна коју свако може да креира, те се још зове и лична веб страна или Интернет дневник
. Реч блог је настала од речи Web и Log што значи –пријавити се на веб.
Може бити употребљен за едукацију, пословне сврхе, као вен страна неке компаније, клуба или групе људи.
Блогови се креирају и око неке теме.
Могу бити у облику текста, слика, видео записа.
Објављена вест се зове пост и налази се у врху и потискује претходну.
Друштвене мреже су веб апликације које се користе за повезивање људи широм света, главана карактеристика веба 2.0.
Најпознатије друштвене мреже су:
Facebook ( лако креирањe странице, ступање у контакт са другима, размена порука, постављање слика и видео записа, коментарисање слика, …),
Twitter (корисници креирају профиле, уносе поруке које други могу читати , не прелазе 140 знакова),
You tube (постављају се видео и аудио записи, нема ћаскања, али се могу прегледати туђи фајлови),
MySpace ( за старије од 13 година, корисници креирају профиле, остављају постове, слике, видео материјале, …најчешће га користе музичке групе и непознати уметници за свој маркетинг).
Интернет је глобална рачунарска светска мрежа на коју је прикључен велики број рачунара.
То је велика база података која обухвата све елементе савременог живота.
Интренет је мрежа типа клијент-сервер мрежа.
Главни задаци сервера у тој мрежи су да чувају веб странице и чине их доступним -web hosting, да чувају и прослеђују електронску пошту и преносе податке са сервера и на сервер.
Интернет везе се могу грубо поделити у следеће групе:
-Интернет веза у којој се приступ Интернету остварује путем такозваних рутерских (router) уређаја који приступају мрежи преко изнајмљене телефонске линије.
Ова врста захтева закуп телефонске линије, куповину рутерских уређаја (два уређаја – један се инсталира код корисника, а други код провајдера) и плаћање пакета Интернет услуга који садржи одређену количину података у мегабајтима која вам је дозвољена за даунлоуд (download).
Предност ове везе је њена велика брзина и непрекидност тј. рачунар је на Интернету 24 часа без престанка .
-Бржа врста Интернет везе је такозвани бежични Интернет (wireless).
Ова веза изискује мања улагања од рутерске везе јер је опрема јефтинија и не постоји обавеза закупа телефонске линије.
Од опреме је неопходан бежични рутер и такозвана грид (грид – решеткаста антена).
Ова веза је брза али има “недостатак” да се мора обезбедити оптичка видљивост између грид антене код корисника Интернета и примопредајника код провајдера.
Ова мана је посебно изражена током лоших метео услова, нарочито током зиме када су јаке вејавице.
Добра страна ове везе је та што није везана за одређено место и може се несметано преносити унутар домета и оптичке виљивости са примопредајником провајдера.
Интернет провајдер је предузеће које се бави давањем Интернет услуга.
Преко провајдера тј. сервера који се налази код њега рачунар “излази” на Интернет мрежу.
На серверу провајдера је дефинисана лозинка за сваки рачунар који преко њега приступа Интернету
Да би рачунар приступао Интернету, потребно је само да се повеже са рачунаром провајдера, користећи опрему која се све чешће производи и продаје тако да буде потпуно „спремна за Интернет“.
Провајдер је брзом везом повезан са својим провајдером и та се хијерархија протеже навише.
Интернет нема власника – свако је власник свог рачунара, свако плаћа трошкове везе са провајдером, али ништа више од тога.
Интернет је неисцрпан извор информација које су на дохват руке и може се употребити за свакодневно учење, пословање, забаву….
-О чему треба водити рачуна кад смо прикачени на Интернет?
Никада не треба ступати у контакт са непознатима и давати о себи превише података.
WWW -World Wilde Web је сервис који се састоји од мноштва докумената похрањених на безброј локација, али су та документа повезана између себе, без обзира на локацијске раздаљине.
Део документа који омогућава да се дође до других докумената који заједно представљају целину зове се хиперлинк (на екрану се види као подвучени текст). World Wilde Web често се скраћује у Web, www .
Интернет протоколи јесу скупови правила који омогућују комуникацију између рачунара на Интернету.
Сви рачунари на Интернету међусобно комуницирају користећи протокол за контролу преноса/Интернет протокол, скраћено TCP/IP..
Web читач је програм који омогућује корисницима да користе World Wilde Web и да се крећу по њему и ишчитавају његове документе.
Најпознатији читачи су Mozzila Firefox, Internet explorer, Opera, Flock Google Chrome и а машине за претраживање су машине које извршавају претраживање на основу кључних речи Alta Vista, MSN, Yahoo….
Web страницама можете приступити на неколико начина:
-уношењем Интернет адресе (директно стижете на страницу).
-кретањем по страницама уз помоћ веза (померате се са једне на другу страницу).
-кретањем по директоријуму теме који је повезан са организованом колекцијом Web страница.
-помоћу претраживача (ако унесете кључну реч)
Рад Web-а првенствено се ослања на хипертекст као средство за претраживање информација.
Hypertext је документ који садржи речи повезане са другим документима.
Ове речи се називају линкови (везе) и корисник их може изабрати.
Хипертекстуални документ може садржати везе са многим документима.
Везе могу, али не морају следити логичан пут, јер је сваку везу програмирао аутор изворног документа.
World Wilde Web се састоји од датотека које се називају странице или Web странице, а оне садрже податке и везе до извора на Интернету.
Web странице се могу правити активношћу корисника.
URL је скраћеница од Uniform recource Locator (јединствена локација извора).
Ово је формат URL-а:
протокол://рачунар/путања/име_датотеке
Списак уобичајених завршних нивоа домена:
-com – комерцијално предузеће
-edu – образовна институција
-gov – владина установа
-mil – војна установа
-net – снабдевач мрежним услугама
-org – најчешће непрофитабилна организација
Осим тога, многа имена домена додељена су како би се препознале и пронашле датотеке које се налазе на матичним рачунарима у земљама широм света.
-ch – Швајцарска
-de – Немачка
-jp – Јапан
-uk – Енглеска
-rs-Србија
Прозор једне Web странице садржи следећу дугмад, односно наредбе:
Назад на страницу- Back
Учитај поново-Refresh, Reload
Заустави учитавање-Stop
Почетна страница-Home
Линија за веб адресу-Address bar
Претражи-Search
Историјска кретања-History
Омиљени линкови-Favorites, Bookmarks
-Које су генерације WWW?
Web1.0- одликује се статичким странама које се само прегледају, не могу да се мењају
Web 2.0-странице које дозвољавају размену информација, комуникацију и сарадњу међу корисницима у реалном времену
Web 3.0-то је као лични асистент, читач ће учити из наших личних особина и начина понашања, то је веб будућности, правиће везе међу вестима, а Web 2.0 је правио везе међу људима.
Алати Web-a су блог, форум, вики, друштвене мреже, РСС фид…..
Блог је веб страна коју свако може да креира, те се још зове и лична веб страна или Интернет дневник
. Реч блог је настала од речи Web и Log што значи –пријавити се на веб.
Може бити употребљен за едукацију, пословне сврхе, као вен страна неке компаније, клуба или групе људи.
Блогови се креирају и око неке теме.
Могу бити у облику текста, слика, видео записа.
Објављена вест се зове пост и налази се у врху и потискује претходну.
Друштвене мреже су веб апликације које се користе за повезивање људи широм света, главана карактеристика веба 2.0.
Најпознатије друштвене мреже су:
Facebook ( лако креирањe странице, ступање у контакт са другима, размена порука, постављање слика и видео записа, коментарисање слика, …),
Twitter (корисници креирају профиле, уносе поруке које други могу читати , не прелазе 140 знакова),
You tube (постављају се видео и аудио записи, нема ћаскања, али се могу прегледати туђи фајлови),
MySpace ( за старије од 13 година, корисници креирају профиле, остављају постове, слике, видео материјале, …најчешће га користе музичке групе и непознати уметници за свој маркетинг).